Priprema podloge

Jedna od najvažnijih pretpostavki kvalitetne ugradnje materijala je dobra prijonjivost maltera na podlogu. U pravilu, podloga mora biti bez tragova prašine i čista. Labavi i nenosivi delovi se moraju ukloniti. Kod novogradnje se treba proveriti imaju li betonski zidovi tragove oplatnih ulja. U tom slučaju se zidovi moraju navlažiti. Ako oplatna ulja svejedno ostaju na površini, iste treba dodatno i temeljito oprati odgovarajućim sredstvom za čišćenje.

Kako izgleda dobra podloga?

Dobra podloga je grube strukture srednjeg upijanja poput primerice standardne cigle ili cementnog kamena. Izrazito upijajuće podloge, kao porobeton, prethodno treba navlažiti i premazati RÖFIX premazom za neutralizovanje ili naneti vezivni most (RÖFIX 10 odnosno RÖFIX 12). Prijonjvost glatkih betonskih površina i površina od krečno-peščanog kamena postiže se nanošenjem podesnog šprica na podlogu.

Koji su zahtevi struke kada je podloga u pitanju?

Vrsta podloge odlučujući je faktor odabira materijala za naknadnu obradu i način obrade površina (npr. priprema podloge, debljina nanosa maltera). Pre početka radova malterisanja, podlogu treba ispitati odnosno proveriti podesnost osnovnog maltera na konkretnu podlogu. Metode ispitivanja podloge su: vizualni pregled, kvašenje, vlaženje, grebanje, kuckanje i ispitivanje nožem. Nedostaci pripreme podloge mogu u različitim situacijama negativno uticati na ugrađeni osnovni malter (npr. pojava pukotina). Takvi nedostaci se ne mogu videti/utvrditi kod izvođenja radova malterisanja. Često se u praksi događa da cigla, kamen ili ploča nisu u potpunosti ravni, ali zahteva se sa druge strane ravnost površine osnovnog maltera. To dovodi do neravnomernog slabljenja debljine maltera čime se povećava rizik nastajanja pukotina na tim slabim mestima. Isto vredi za prazne odnosno nedovoljno zapunjene fugne. Na takvim mestima sloj maltera predstavlja most preko otvorenih/praznih fugni. Već kod najmanjih toplotnih naprezanjima (pokretanje, naprezanje) u osnovnom malteru mogu nastati pukotine.

Vidno mokre, vlažne, odnosno kondenzatom opterećene betonske površine ili beton sa više od 3 % zaostale vlage, ne smeju se malterisati.

“Standardna cigla” u pravilu ima vrednost toplotne provodljivosti λ design, mas ≥ 0,13 W/mK i/ili nazivnu vrednost toplotnog otpora R design, mas < 2,9 W/m2 K.

Visoko izolaciona cigla u pravilu ima vrednost toplotne provodljivosti λ design, mas < 0,13 W/mk i nazivnu vrednost toplotnog otpora R design, mas ≥ 2,9 W/m2 K.

Malterisanjem se sme započeti tek nakon dovoljnog sušenja zidova (betonska jezgra i ovojnica). Zaostala vlaga izolacionih tj. obložnih ploča sme iznositi maks. 15 % ukupne mase, a u jezgri betona zaostala vlaga ne sme prelaziti 5 % ukupne mase. Merenje zaostale vlage podloge vrši se Darr metodom. Uzorak mora biti min. veličine 100 cm². Merenje zaostale vlage u jezgri betona vrši se pomoću CM aparata.

Mešovti zidovi predstavljaju problematičnu podlogu, s obzirom da se radi o materijalima različitih svojstava. Nije moguće dobiti homogenu podlogu te se mestimice mogu javiti opterećenja. Ukoliko se podloga sastoji od različitih materijala koji se međusobno dodiruju u konstrukciji, važno je stvoriti prijonjivu podlogu i sprečiti nastajanje pukotina koja se izvodi vezivnim mostom (npr. RÖFIX Renoplus®) i umetnutom staklenom mrežicom RÖFIX P50.