1. Uticaj na proizvode i distribuciju
Pod uticajem javne diskusije na temu održivosti menja se i ekološka svest društva. Posledica toga je da krajnji kupac takođe želi upravljati sopstvenim doprinosom smanjivanju emisije gasova staklene bašte, koristeći setifikovane, ekološki prihvatljive proizvode
2. Javna percepcija proizvoda
Uticaj neke organizacije u posebnoj se meri ogleda kroz proizvode te iste organizacije, pa tako i kada je reč o temi održivosti. Taj efekt dodatno pojačava promena javnog mišljenja i moguće ga je iskoristiti u pozitivne svrhe (npr. influenceri), međutim, on skriva i potencijalne opasnosti.
3. Uticaj na logistiku
Nacionalni i evropski klimatski ciljevi sa konkretnim smernicama i uputstvima za smanjenje emisija gasova staklene bašte ulaze u pojedine privredne sektore. Izdavanje dozvola za komercijalna vozila progresivno je vezano na ograničavanje emisija štetnih gasova dok je kod proizvođača definisana obveza smanjenja flotne emisije CO2
4. Zakon o lancima snabdevanja
Nemački zakon o lancima snabdevanja obvezuje kompanije sa više od 3.000 zaposlenih na interno i eksterno poštovanje načela održivosti i ljudskih prava. Time sam zakon dobija na internacionalizaciji, pri čemu i manja preduzeća njime mogu biti obuhvaćena. O sličnoj se zakonskoj regulativi već raspravlja i na nivou EU.
5. Zakon o klimatskim promenama i zaštiti ozonskog omotača
(Federalni) zakon o zaštiti klime ima za cilj sprovođenje Pariskog sporazuma o zaštiti klime i Evropskog zelenog ugovora na nacionalnom nivou. Sveobuhvatni cilj klimatske
neutralnosti trebalo bi da se postigne, pre svega, postepenim smanjenjem emisije gasova staklene bašte i kroz programe podrške. Unutar EU, međutim, treba imati na umu i uzeti u obzir nacionalne razlike u implementaciji.
6. Oporezivanje izvora energije s visokim nivoom CO2 emisija
Sve je veći broj nacionalni i europskih propisa i zakona kojima se dodatno oporezuje korištenje energije iz izvora s visokom razinom emisija CO2. U nekim se zemljama, pri- tom, zakoni primjenjuju na sve jednako, i tvrtke i privatne potrošače.
7. Ekološke zone
Evropski akcioni plan definiše granične vrednosti zagađenja (naročito sitne prašine). Poštovanje graničnih vrednosti odgovornost je lokalnih samouprava, a sprovodi se, između ostalog, uspostavljanjem ekoloških zona (njih više od 300 u 11 evropskih zemalja). Implementacija u Nemačkoj se sprovodi kroz primenu Saveznog zakona o kontroli emisija, a uskoro se očekuju nove oznake i proširenje zona.
8. Zaštita na radu
Odredbe zakona o zaštiti na radu zahtevaju kontrolu i smanjivanje izloženosti zaposlenih finoj prašini.
9. Naknada za obnovljive izvore energije
Naknada za obnovljive izvore energije (Zakon o obnovljivim izvorima energije) obvezuje neprivilegovane krajnje korisnike u Nemačkoj na plaćanje naknade 6,4ct/kWh. Industrija kao i veće kompanije koje troše velike količine energije mogu zatražiti izuzeće od plaćanja ili smanjenje iznosa naknade.
10. EU taksonomija
Pružaoci finansijskih usluga kao i kompanije bliske tržištu kapitala od 2023. obvezne su da definišu i izveštavaju o stepenu održivosti (prema prometu/Capex/Opex) vezanom za sopsvene poslovne aktivnosti, a na osnovu taksonomije koju je uspostavila EU, u cilju sprečavanja “greenwashinga”. Odredba se odnosi na približno 50.000 kompanija sa područja EU koje će se već početkom 2023. suočiti sa novim izazovom.
11. Zabrana materijala i proizvoda
Zabranjuje se upotreba neodrživih materijala i onih štetnih za životnu sredinu. To ujedno neposredno implicira i zabranu onih proizvoda koji su od tih materijala izrađeni.
12. Zaštita predela
Zakon o zaštiti predela reguliše odn. zabranjuje prekomernu upotrebu zemljišta. Time se, naravno, ograničava i dostupnost izvora sirovina.